Skip to main content
Meni

Budućnost za moga sina i perspektive za druge

Eine Frau mittleren Alters steht gebückt vor einem Mädchen und hält zwei Finger hoch.
Jelena u radu sa mladom pacijentkinjom.

Budućnost za moga sina i perspektive za druge

Moje ime je Jelena. Imam 35 godina i imam dva sina. Jedan sin ima autizam. Trudila sam se da mu pomognem. Tom prilikom sam shvatila da mogu podržavati i druge. Krajem 2020. sam uz pomoć Nemačkog informativnog centra za migraciju, obrazovanje i karijeru (DIMAK) i partnerske organizacije HELP osnovala moju ordinaciju za terapiju „Senzor Gym“. Tamo deci sa hendikepom pomažem da nauče pokrete – od najjednostavnijih pokreta rukom do veština sa finom motorikom. Uverena sam da mogu još mnogo više učiniti.

Ein kleiner Junge sitzt auf einem Kinderfahrrad mit beiden Füßen auf den Pedalen. Eine Frau hockt daneben und stützt den Jungen.
Jelena pomaže dečku pomoću bicikla da nauči pokrete.

Moja priča i priča moga sina

Moja porodica je živela na Kosovu, ali smo za vreme ratova u1990tim godinama pobegli u Srbiju. Prvo smo živeli u mestu Prokuplje, gde sam dobila moga sina. Brzo sam primetila da se on razvija drugačije nego druga deca. Kada je imao dve godine, kod njega je ustanovljen autizam. To je smetnja u razvoju, kod koje ljudi imaju probleme u socijalnim kontaktima sa drugim licima. Govor i sposobnosti kretanja mogu da budu ograničeni.

Lekari su me upozoravali: Moj sin nikad neće moći da vodi normalan život. Odbijala sam da tako nešto prihvatim. Danas, sa dvanaest godina, on ide u školu, ima drugove, voli umetnost i sport. Moj drugi sin ima šest godina i nema nikakvih zdravstvenih teškoća.

Ali put je bio težak. Morali smo da se preselimo u Niš, zato što na drugim mestima nije bilo terapije za njega. Čak ovde je bilo mnogo manje mogućnosti za terapiju nego u Beogradu, tako da smo često odlazili na naporan put i povratak. Ja sam po zanimanju fizioterapeutkinja. Na kraju sam počela da radim kod logopetkinje. Moj sin je tamo bio pacijent. Ustanovila sam da mi kroz rad sa mojim sinom lakše pada da shvatim decu sa autizmom. Naučila sam, kako je moguće ravnopravno komunicirati sa takvom decom.

Ein junges Mädchen springt Trampolin. Eine Frau steht neben dem Trampolin und hält das Mädchen an den Händen fest.
Zajedničko kretanje: I skakanje na trampolinu ima svoje mesto u Jeleninoj ordinaciji.

Iskoristiti priliku za podršku

Pre nekoliko godina je HELP u okviru sastanka roditelja dece sa autizmom predstavio program podrške. Program je usmeren ka ljudima, koji žele da osnuju sopstveno preduzeće, da bi pružili podršku deci sa posebnim potrebama. Već za vreme predavanja sam imala pred očima svoju buduću ordinaciju. Nešto kasnije sam prijavila projekt – koji je bio odobren.

HELP mi je poslao opremu, koju inače ne bih mogla da priuštim. Moj brat mi je na raspolaganje stavio malu kuću. Ona je bila zastarela i trebalo je da se sruši. Ali mi smo je obnovili i počela sam da radim. Te godine me je DIMAK podržao sa programom za savetovanje i mentorstvo. Nekoliko dodatnih start-apova i ja primili smo opširno online savetovanje u vezi sa menadžmentom i za razvoj naših preduzeća. To je bilo vrlo korisno, jer ja po prvi puta vodim preduzeće.

Program obuhvata pet modula, u kojima učesnici uče kako da vode preduzeće. Obrađuju se teme preduzetništvo, E-biznis, marketing, poslovna komunikacija i kultura, kao i inovacije. Osim toga se o učesnicima individualno brinu mentorice i mentori. Na taj način oni zajedno razvijaju nove poslovne ideje. Da bi i dalje mogla da nastavim za vreme pandemije koronavirusa, DIMAK mi je na raspolaganje stavio sredstva za dezinfekciju i filter za vazduh.

Ein junges Mädchen läuft auf einem Laufband und spielt währenddessen ein Spiel. Eine Frau steht daneben und sieht zu.
Za terapiju postoje različita sredstva, i pokretna traka i igre za decu.

Ponosna sam na to što radim. Sada želim da radim još više.

Ponosna sam. Prošli smo i još prolazimo kroz teško vreme. Ali uprkos svemu tome moja ordinacija napreduje. Mogu da pomognem velikom broju dece i njihovim porodicama. Osim moje u južnoj Srbiji postoji samo još jedna takva ordinacija, koja nudi senzonu terapiju za decu sa autizmom. U međuvremenu sam završila kurseve za senzornu terapiju na Beogradskom institutu za psihičko zdravlje. Takve ponude su odlične za decu sa autizmom, jer mi terapeutkinje i terapeuti nakon obuke bolje razumemo načine, na koje možemo da pomognemo deci. A mnogo toga sam sama već naučila, kad sam othranila svoga sina.

Roditelji decu često dovode iz dalekih mesta. Dobijam pozive od mnogih porodica, kojima je potrebna podršku za svoju decu. Trenutno proveravam mogućnosti za povećanje mog preduzeća. Mogla bih na primer da zaposlim terapeutkinju za govor ili posebnog pedagoga. Onda bi deca mogla da prolaze celokupnu terapiju na jednom mestu. Prvi koraci su učinjeni, ali je i jasno: U ovom području ima još puno zadataka, koje treba da obavim.

Stanje: 12/2021

Ovde opisane mogućnosti za savetovanje i podršku nude se u okviru projekta "Perspektiva zavičaj".

Više ćete saznati ovde >
Ponosna sam. Prošli smo i još prolazimo kroz teško vreme. Ali uprkos svemu tome moja ordinacija napreduje. Mogu da pomognem velikom broju dece i njihovim porodicama.
Jelena

Još postova na blogu