Моје име је Оусмане, долазим из Дакара. 2006. године сам из Сенегала допутовао у Немачку. Тада сам поседовао шиваоницу са 15 запослених. Заправо сам само хтео да купим робу у Немачкој - али сам се ипак одлучио да останем.

Мислио сам да је у Европи једноставније. Да људи тамо имају могућност да остваре своје снове, изграде куће, купе аутомобиле - дакле да воде испуњен живот. Брзо сам међутим приметио да нисам био добро припремљен да бих тамо нешто направио.
Било је тешко без радне дозволе. Нисам могао да зарадим новац. И нисам смео да напуштам крај у којем сам живео. Искористио сам то време да размислим и да се оријентишем. На крају сам дошао до сазнања да у Немачкој немам будућност.

Даље развијање мог заната

Размишљао сам о томе како бих изнова могао да почнем у Сенегалу. Видео сам како Немцима добро иде захваљујући њиховом образовању. Хтео сам да нешто од тога искористим, хтео сам да даље развијам мој занат, да на нови начин обликујем одећу и да тако из темеља променим афричку моду!

2014. године сам се вратио. Био сам додуше тужан што напуштам Немачку, али и одлучан и оптимистичан. Време у Немачкој је проширило моје видике. Научио сам много тога, на пример немачки и енглески, али и друштвено одговорно понашање и дисциплину.

Прво време у Сенегалу било је тешко: промена две тако различите средине је компликована. А људи су ме посматрали потцењивачки. Говорили су да сам неспособан и да немам амбицију. Одговарао сам да у Европи није тако једноставно као што они мисле.

Образовање из предузетништва

На почетку сам дакле имао мноштво проблема, али сам такође добио велику помоћ од породице и од пријатеља. Првих месеци након мог повратка радио сам у шиваоници мог млађег брата. Затим сам почео да планирам отварање мог сопственог предузећа.

Један пријатељ ми је једног дана испричао о Агенцији за запошљавање младих људи АНПЕЈ. Контактирао сам ту агенцију, која ме је упутила на Немачко-сенегалски центар за посао, миграцију и реинтеграцију.

Тамошњи тим пружио ми је велику подршку. Научио сам много о томе како се води сопствена радња, како се саставља бизнис план и које ризике и могућности са собом носи приватни посао. Захваљујући фонду из програма „Перспектива завичај“ добио сам материјале за мој атеље, на пример шиваћу машину и материјале за шивење, осим тога мотоцикл, како бих могао да обављам испоруке.

Данас имам троје запослених и једног ученика на практичној обуци. Радимо пуно, нарочито око празника, као што су исламски Празних жртава или Божић. Напредујемо: Имам посао који функционише. Плаћам своје запослене и добављаче. Моји купци ме цене. Желим да останем у Сенегалу, да наставим да водим свој посао и да будем иновативан. У будућности ћу можда отворити још једну радњу са одећом „Made in Senegal“.

Статус: 04/2021

Овде описане могућности за саветовање и подршку нуде се у оквиру пројекта "Перспектива завичај".