Зовем се Ногаје и долазим из Сенегала. Имам 38 година, удата сам и имам двоје деце. Да бих упознала нешто ново отишла сам 2016. године у Немачку и остала тамо око 3 године. Недостајала ми је међутим моја породица. Моје могућности за рад су осим тога биле ограничене. Вративши се у Сенегал могла сам уз малу помоћ да остварим сопствену пословну идеју.

После школе студирала сам менаџмент и микрофинансије. Ускоро сам пронашла радно место као референткиња за кредите. Ништа ми није недостајало, нешто ме је међутим вукло у иностранство. У Немачкој сам похађала језичке курсеве и конкурисала код неких банака. Мој немачки није међутим био довољан да бих радила у својој струци.

Идеја из Немачке

Моја породица ме је по повратку у Сенегал дочекала раширених руку. Постало ми је јасно да припадам овде. Почела сам да конкуришем за посао на различитим местима. Истовремено ми из главе није излазила једна идеја, коју сам са собом донела из Немачке: Мода за труднице и одећа за бебе за сенегалско тржиште. Пошто су моји родитељи кројачи, ја се разумем у ту област. Усудила сам се дакле да закорачим у приватни посао.

У вези са тим сам се саветовала у Немачко-сенегалском центру за посао, миграцију и реинтеграцију (ЦСАЕМ). На једном семинару за оснивачице и осниваче предузећа научила сам много о вођењу предузећа, књиговодству, придобијању клијената и маркетингу. Добила сам осим тога финансијску подршку. Тим новцем могла сам да унајмим атеље и да га опремим намештајем, машинама за шивење и луткама за одећу. Саставила сам мали тим и радила на својој колекцији.

Пандемија коронавируса нас је нажалост јако погодила. За приватнике су такве кризе посебно тешко савладиве. Ипак можемо да на то реагујемо флексибилно. Почела сам дакле да производим маске за уста и нос. Надам се да ће се земља и мој посао ускоро економски опоравити.

Статус: 03/2021

Овде описане могућности за саветовање и подршку нуде се у оквиру пројекта "Перспектива завичај".