Da li je tema škola teška?

Za neke povratnike nije jednostavno, pogotovo ako deca još nikad nisu išla u srpsku školu. Za njihov upis u školu potrebno je obaviti mnoge formalnosti. Porodice moraju da se registruju u službama. To na primer povratnici Romi često mogu da dožive kao neprijateljstvo i diskriminaciju, iako je postupak isti za sve delove populacije. Ali mi imamo razumevanja za ljude i njihovo nepoverenje. Tome ih je život naučio.

Da li to možete detaljnije objasniti?

Neki ljudi su celog života doživljavali izolaciju i odbijanje. Razumljivo je da oni pre očekuju sankcije umesto obećanih prednosti prilikom registracije. Ali te formalnosti su apsolutno obavezne. A moj zadatak je da to objasnim već u okviru prvog kontakta i da ohrabrim ljude da se registruju.

Za koga je sve to u toj ranjivoj grupi posebno teško?

Za samohrane majke. Njih često doživljavam kao emocionalno vrlo ranjive osobe sa jakim strahovima. Uz to postoje mladi ljudi koji su razdvojeni od svojih porodica i regularno žive u Nemačkoj. Sa 18 godina mladi nekad gube svoje pravo na boravak i onda su prisiljeni da se vrate u Srbiju. Oni su doduše po zakonu punoletni, ali se još ne osećaju odraslo i nisu pripremljeni na povratak. Svoj čitav život ostavljaju iza sebe u drugoj zemlji i često čak i ne govore srpski.

Kako pomažete ljudima? Da li možete da navedete neki primer?

Pre nekog vremena smo primili informacije o jednoj samohranoj majci, koji je pre svog povratka u Srbiju bila u velikim problemima. Došla je kod nas još pre nego što je ovde stupila u kontakt sa svojom porodicom. Polazila je od toga, da ćemo odmah pronaći smeštaj za nju i da ćemo voditi brigu o njoj. Ali tako to ne funkcioniše. DIMAK nije ponuđač nego posrednik.