Skip to main content
Meni

Novi početak sa zanatom u džepu

Praktičnije nije moguće: Pogled u frizersku radionicu.

„Oduvek sam hteo da budem frizer“, kaže Sivan. On je još u Iraku radio u jednom frizerskom salonu za muškarce. Sada se naginje iznad plastične glave sa ženskim crtama lica i dugom kosom. Ona je još plave boje, Silvan je brižljivo pramen po pramen potamnjuje. Već jedanaest meseci je u Nemačkoj, ovde još jednom na potpuno drugačiji način upoznaje frizerski zanat. I sanja o sopstvenom velikom salonu u Iraku – za muškarce i žene.

I cilj tridesettrogodišnje Karine je sopstveni salon. Ona upravo frizira dugu, tamnu kosu jedne druge učesnice kursa i od Hane Fudala dobija savete kako se kosa šiša tako kratko da pada lepo stepenasto. Fudala je frizerski majstor i vodi trening koji nudi Okružno zanatsko udruženje u Duizburgu. Frizerski salon u kom osmoro mladih ljudi nanosi sredstvo za bojenje kose, rukuje makazama i aparatom za sušenje kose, nalazi se na prvom spratu obrazovne radionice u Dinslakenu. Sprat niže su žene iz Nigerije koje rade u kuhinji, zajedno sa mladim muškarcima sa Kosova.

Krečenje i tapaciranje: I ovaj kurs je veoma tražen.

Stručno obrazovanje sa sertifikatom

Najveći broj učesnica i učesnika kurseva naslućuje ili zna: Oni nemaju dugoročnu perspektivu u Nemačkoj, njihov boravak se toleriše, imaju odbijen zahtev za dobijanje azila. Moraju da se nose sa pitanjem: „Šta će biti kada se vratim u svoju zemlju porekla?“ Ovde nastupa program „Perspektiva domovina“ Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj. Povratnice i povratnici ne treba da bez pružene pomoći i realističnog plana ponovo završe u Iraku, Nigeriji ili na Kosovu, već sa sobom treba da ponesu znanja koja omogućavaju pravi novi početak. U to spada i sertifikat: Ko je završio četvoromesečno stručno obrazovanje i pri tome je upućivan od strane majstora, sme da se u odgovarajućoj struci nazove „pomoćnicom“ ili „pomoćnikom“.

Ko profesionalno zna da kreči i tapacira, ima u zemljama poput Nigerije dobre šanse za posao.

Mladi muškarci iz Nigerije žele da postanu pomoćnici molera ili tapetara. Oni u prizemlju obrazovne radionice uče kako se prelazi boje čistim krajevima nanose na hrapavi zid. „Traženo je pre svega tapetiranje, jer su u Nigeriji viši slojevi oni koji sebi mogu da priušte tapete na zidovima“, izjavljuje Manjola Kola koja vodi projekat kod okružnog zanatskog udruženja. Onaj ko tapete može da lepi čisto ima u Nigeriji lakše pristup lukrativnim porudžbinama.

„Učiniti nešto što je korisno“

U obrazovnoj radionici Okružnog zanatskog udruženja u Duizburgu je od 2018. godine usavršavanje završilo više od 250 migrantkinja i migranata, kao i izbeglica bez perspektive ostanka. Okružno zanatsko udruženje je pri tome partner Nemačkog društva za međunarodnu saradnju (GIC), koje sprovodi program  „Perspektiva domovina“.

Vežbanje na živom objektu - ili na lutkama.

„Veliki deo onoga što mi ovde radimo ima veze sa socijalnim radom“, kaže Manjola Kola. „Za mnoge izbeglice je već velika pomoć i to da na nekoliko meseci izađu iz svog smeštaja i rade nešto korisno.“ Oni ovde imaju jasnu strukturu dana: Od 9 do 15 časova odvija se kurs – uključujući ručak u sopstvenoj kantini u kojoj naizmenično kuvaju učesnice i učesnici različitih nacionalnosti. „Oni na taj način mogu da prezentuju i nešto od svoje kulture i svog načina života“, kaže Kola. Ovog jesenjeg dana na meniju je zakuska iz Nigerije: kriške hleba zapečene u tiganju sa malo ulja, na njima mešavina salate, paradajza i sira. Skoro tridesetočlana grupa sedi tokom obeda zajedno u dvorištu.

Mnoge učesnice i mnogi učesnici prihvataju dugo putovanje do mesta stručnog obrazovanja. To ne čudi, kaže Kola, pošto im projekat ipak pruža pravu šansu: „Ovde imamo mlade ljude koji žive od jedne do druge privremene dozvole boravka i ne mogu ništa da učine – da započnu sa radom, osnuju porodicu. Mnogi u nekom trenutku uvide: Ovde ću naučiti nešto, ovde mogu sebi da izgradim budućnost.“ Ne u Nemačkoj, ali ipak u zemlji porekla – sa novom perspektivom.

Status: 10/2020

Ljudi ne treba da u svoju zemlju porekla ponovo dođu bez pružene pomoći i realističnog plana, već treba da sa sobom ponesu znanje koje omogućava pravi novi početak.

Još Iskustva