Moje ime je Ousmane, dolazim iz Dakara. 2006. godine sam iz Senegala doputovao u Nemačku. Tada sam posedovao šivaonicu sa 15 zaposlenih. Zapravo sam samo hteo da kupim robu u Nemačkoj – ali sam se ipak odlučio da ostanem.

Mislio sam da je u Evropi jednostavnije. Da ljudi tamo imaju mogućnost da ostvare svoje snove, izgrade kuće, kupe automobile – dakle da vode ispunjen život. Brzo sam međutim primetio da nisam bio dobro pripremljen da bih tamo nešto napravio.
Bilo je teško bez radne dozvole. Nisam mogao da zaradim novac. I nisam smeo da napuštam kraj u kojem sam živeo. Iskoristio sam to vreme da razmislim i da se orijentišem. Na kraju sam došao do saznanja da u Nemačkoj nemam budućnost.

Dalje razvijanje mog zanata

Razmišljao sam o tome kako bih iznova mogao da počnem u Senegalu. Video sam kako Nemcima dobro ide zahvaljujući njihovom obrazovanju. Hteo sam da nešto od toga iskoristim, hteo sam da dalje razvijam moj zanat, da na novi način oblikujem odeću i da tako iz temelja promenim afričku modu!

2014. godine sam se vratio. Bio sam doduše tužan što napuštam Nemačku, ali i odlučan i optimističan. Vreme u Nemačkoj je proširilo moje vidike. Naučio sam mnogo toga, na primer nemački i engleski, ali i društveno odgovorno ponašanje i disciplinu.

Prvo vreme u Senegalu bilo je teško: promena dve tako različite sredine je komplikovana. A ljudi su me posmatrali potcenjivački. Govorili su da sam nesposoban i da nemam ambiciju. Odgovarao sam da u Evropi nije tako jednostavno kao što oni misle.

Obrazovanje iz preduzetništva

Na početku sam dakle imao mnoštvo problema, ali sam takođe dobio veliku pomoć od porodice i od prijatelja. Prvih meseci nakon mog povratka radio sam u šivaonici mog mlađeg brata. Zatim sam počeo da planiram otvaranje mog sopstvenog preduzeća.

Jedan prijatelj mi je jednog dana ispričao o Agenciji za zapošljavanje mladih ljudi ANPEJ. Kontaktirao sam tu agenciju, koja me je uputila na Nemačko-senegalski centar za posao, migraciju i reintegraciju.

Tamošnji tim pružio mi je veliku podršku. Naučio sam mnogo o tome kako se vodi sopstvena radnja, kako se sastavlja biznis plan i koje rizike i mogućnosti sa sobom nosi privatni posao. Zahvaljujući fondu iz programa „Perspektiva zavičaj“ dobio sam materijale za moj atelje, na primer šivaću mašinu i materijale za šivenje, osim toga motocikl, kako bih mogao da obavljam isporuke.

Danas imam troje zaposlenih i jednog učenika na praktičnoj obuci. Radimo puno, naročito oko praznika, kao što su islamski Praznik žrtava ili Božić. Napredujemo: Imam posao koji funkcioniše. Plaćam svoje zaposlene i dobavljače. Moji kupci me cene. Želim da ostanem u Senegalu, da nastavim da vodim svoj posao i da budem inovativan. U budućnosti ću možda otvoriti još jednu radnju sa odećom „Made in Senegal“.

Status: 04/2021

Ovde opisane mogućnosti za savetovanje i podršku nude se u okviru projekta "Perspektiva zavičaj".