Skip to main content
Meni

Moj san: Napraviti revoluciju u afričkoj modi

Ein Mann sitzt an einer Nähmaschine
Оusmane prilikom rada

Moj san: Napraviti revoluciju u afričkoj modi

Moje ime je Ousmane, dolazim iz Dakara. 2006. godine sam iz Senegala doputovao u Nemačku. Tada sam posedovao šivaonicu sa 15 zaposlenih. Zapravo sam samo hteo da kupim robu u Nemačkoj – ali sam se ipak odlučio da ostanem.

Mislio sam da je u Evropi jednostavnije. Da ljudi tamo imaju mogućnost da ostvare svoje snove, izgrade kuće, kupe automobile – dakle da vode ispunjen život. Brzo sam međutim primetio da nisam bio dobro pripremljen da bih tamo nešto napravio.
Bilo je teško bez radne dozvole. Nisam mogao da zaradim novac. I nisam smeo da napuštam kraj u kojem sam živeo. Iskoristio sam to vreme da razmislim i da se orijentišem. Na kraju sam došao do saznanja da u Nemačkoj nemam budućnost.

Ein Mann steht neben zwei Schaufensterpuppen, die bunte Gewänder tragen.
Novi dizajn: Odora iz Ousmaneove šivaonice

Dalje razvijanje mog zanata

Razmišljao sam o tome kako bih iznova mogao da počnem u Senegalu. Video sam kako Nemcima dobro ide zahvaljujući njihovom obrazovanju. Hteo sam da nešto od toga iskoristim, hteo sam da dalje razvijam moj zanat, da na novi način oblikujem odeću i da tako iz temelja promenim afričku modu!

2014. godine sam se vratio. Bio sam doduše tužan što napuštam Nemačku, ali i odlučan i optimističan. Vreme u Nemačkoj je proširilo moje vidike. Naučio sam mnogo toga, na primer nemački i engleski, ali i društveno odgovorno ponašanje i disciplinu.

Prvo vreme u Senegalu bilo je teško: promena dve tako različite sredine je komplikovana. A ljudi su me posmatrali potcenjivački. Govorili su da sam nesposoban i da nemam ambiciju. Odgovarao sam da u Evropi nije tako jednostavno kao što oni misle.

Ein Mann steht auf dem Bürgersteig vor einem Ladenlokal.
Оusmane ispred svoje šivaonice

Obrazovanje iz preduzetništva

Na početku sam dakle imao mnoštvo problema, ali sam takođe dobio veliku pomoć od porodice i od prijatelja. Prvih meseci nakon mog povratka radio sam u šivaonici mog mlađeg brata. Zatim sam počeo da planiram otvaranje mog sopstvenog preduzeća.

Jedan prijatelj mi je jednog dana ispričao o Agenciji za zapošljavanje mladih ljudi ANPEJ. Kontaktirao sam tu agenciju, koja me je uputila na Nemačko-senegalski centar za posao, migraciju i reintegraciju.

Tamošnji tim pružio mi je veliku podršku. Naučio sam mnogo o tome kako se vodi sopstvena radnja, kako se sastavlja biznis plan i koje rizike i mogućnosti sa sobom nosi privatni posao. Zahvaljujući fondu iz programa „Perspektiva zavičaj“ dobio sam materijale za moj atelje, na primer šivaću mašinu i materijale za šivenje, osim toga motocikl, kako bih mogao da obavljam isporuke.

Ein Mann sitzt an einer Nähmaschine. Ein anderer steht daneben und erklärt ihm etwas.
Želim da ostanem u Senegalu, da nastavim da vodim svoj posao i da budem inovativan.

Danas imam troje zaposlenih i jednog učenika na praktičnoj obuci. Radimo puno, naročito oko praznika, kao što su islamski Praznik žrtava ili Božić. Napredujemo: Imam posao koji funkcioniše. Plaćam svoje zaposlene i dobavljače. Moji kupci me cene. Želim da ostanem u Senegalu, da nastavim da vodim svoj posao i da budem inovativan. U budućnosti ću možda otvoriti još jednu radnju sa odećom „Made in Senegal“.

Status: 04/2021

Ovde opisane mogućnosti za savetovanje i podršku nude se u okviru projekta "Perspektiva zavičaj".

Više ćete saznati ovde >
Želim da ostanem u Senegalu, da nastavim da vodim svoj posao i da budem inovativan.
Ousmane