Skip to main content
Meni

„Naš cilj: Pronaći rešenje za svakoga“

Ein Mann hält eine Broschüre in der Hand und erklärt etwas.
Nedžmedin Baša u razgovoru

„Naš cilj: Pronaći rešenje za svakoga“

Mnogi ljudi koji se nakon dužeg vremena u inostranstvu vraćaju na Kosovo imali su traumatična iskustva. Drugima je teško da na Kosovu pronađu posao – to takođe može imati uticaja na duševno zdravlje. Nemački informativni centar za migraciju, obrazovanje i karijeru (DIMAK) u Prištini nudi zbog toga na licu mesta psihološko-socijalnu podršku za povratnice i povratnike, kao i za stanovništvo. “Ljudi imaju različite probleme – naš cilj je da za svakoga pronađemo rešenje”, kaže Nedžmedin Baša, savetnik za reintegraciju u DIMAK-u. On je završio master iz psihologije sa težištima na psihološko-socijalnim pitanjima i profesionalnoj orijentaciji. U intervjuu priča kako se odvija savetovanje.

Gospodine Baša, koju vrstu psihološko-socijalne podrške nudi DIMAK i ko može od toga da profitira?
Mi povratnike i lokalno stanovništvo savetujemo kod promena u njihovom životu ili kod novog početka. Skoro svim povratnicama i povratnicima je po našem iskustvu teško da se ponovo snađu u sopstvenoj zemlji. Mnogi imaju porodične probleme ili brige zbog nedostatka novca. I njihova deca se često ne privikavaju tako lako, bilo da je u pitanju dečiji vrtić ili škola. Mi pružamo podršku ljudima u različitim oblastima, sa ponudama u vezi sa posredovanjem, psihološko-socijalnim savetovanjem i profesionalnim unapređivanjem. Psihološko-socijalnu podršku nudimo u formi pojedinačnih razgovora ili takođe grupnih razgovora sa čitavom porodicom. Sadržaji su naravno poverljivi.

Da li se psihološko-socijalno savetovanje plaća?
Sve usluge koje nudi DIMAK su besplatne. Zavisno od potrebe ljude upućujemo i dalje na kosovske institucije, koje nude duže terapeutsko praćenje. U ovim slučajevima pazimo na to da te organizacije svoje savetovanje takođe ponude besplatno.

Koliko dugo traje psihološko-socijalno savetovanje i kako se ono odvija?
Vremenska razdoblja mogu da budu potpuno različita – zavisno od slučaja između nekoliko nedelja i šest meseci. I trajanje i učestalost razgovora su različiti. Postupak je naprotiv relativno sličan: Ljudi najpre izveštavaju o svojim iskustvima i osećanjima. Prilikom prvog susreta koncentrišem se na životne okolnosti te osobe. Postavljam između ostalog sledeća pitanja: „Šta ste doživeli pre i posle povratka? Da li postoji nešto što pogoršava Vašu situaciju? Šta su Vaši najveći profesionalni izazovi?“ Na osnovu odgovora dobijam svoj prvi pregled situacije. Tako pogođenim osobama mogu da ponudim najbolju moguću podršku. Razgovori se u najvećem broju slučajeva održavaju jednom ili dvaput nedeljno, zavisno od emocionalnog stanja ljudi.

Da li možete da navedete neki primer iz svog savetovanja?
Sećam se na primer jedne žene koja je nakon svog povratka na Kosovo najpre imala velike teškoće. Kada je došla kod nas, njen život je bio komplikovan: Ona i njene ćerke vratile su se iz Nemačke, njen muž je ostao tamo.

Ein Mann steht vor einem Whiteboard, auf das jemand „Stresssymptome“ geschrieben hat.
Baša zajedno sa onima koji traže savet radi na putevima izlaska iz lične krize.

Samohrana majka i njena deca nisu prihvaćene ni od strane sopstvene porodice ni od strane porodice njenog supruga, tako da su morali da žive u štali. Gospođa je već u prvom razgovoru pokazivala naznake jakog stresa i velike nesigurnosti. Plašila se za svoju egzistenciju i za budućnost svoje dece. Bilo je jasno da bi psihološko-socijalna podrška bila od pomoći.

Kako ste tom prilikom postupili?
Najpre sam pružio psihološku „prvu pomoć“. Zajedno smo tačno identifikovali simptome stresa kod žene i koncentrisali smo se na to da redukujemo psihičko opterećenje i da ženu psihički stabilizujemo. Važna pretpostavka za to je bila pronalaženje smeštaja. Nakon toga smo u razgovorima izgrađivali njene jake strane i sposobnosti. Kada joj je posle nekoliko meseci bilo bolje, krenuli smo u potragu za poslom. Naš cilj bio je da njenu strast za kuvanjem pretvorimo u njeno novo zanimanje. Žena je uz naše posredovanje i uz našu podršku konkurisala za kurs iz kuvanja u jednom centru za stručno obrazovanje – i to sa uspehom. U međuvremenu je pronašla radno mesto kuvarice u jednom restoranu. Danas ona i njena deca ponovo imaju budućnost i dom na Kosovu.

Stanje: 06/2021.

Svim povratnicama i povratnicima je po našem iskustvu teško da se ponovo snađu u sopstvenoj zemlji.
Nedžmedin Baša