Skip to main content
Мени

Пекарски занат са будућношћу

Zwei Frauen in Arbeitskleidung stehen nebeneinander.

Пекарски занат са будућношћу

Моје име је Игрита и долазим из Албаније. У јануару 2016. године сам се са својим мужем и три кћерке иселила у Немачку. Шта смо хтели? Бољи живот! Заправо нам је ишло добро: Мој муж је нашао посао као варилац, ја као чистачица, а деца су ишла у школу. Врло брзо су тамо научила немачки. Недостајали су нам, додуше, наша породица, наши пријатељи и наша култура у Албанији. Због тога смо се у јануару 2017. године вратили.

У завичају смо, међутим, имали тежак почетак. Школска година у Немачкој није призната и деци је тешко пало укључивање у албанску школску наставу. Oсим тога, муж и ја нисмо могли да пронађемо нови посао. Било је једноставно премало понуда за радна места и тиме премало посла да би се од тога могло живети.

Због тога смо се јавили „Немачком информативном центру за миграцију, стручно образовање и каријеру (ДИМАК). Хтели смо да знамо како можемо да пронађемо посао и да изградимо нови живот у Албанији. И у томе смо успели! Моја кћерка Алтеа и ја волимо пекарски занат. Она радо прави торте и колаче, ја волим класични пекарски занат. ДИМАК је због тога Алтеи понудио посластичарски курс. А ја сам током пекарског курса научила нове рецепте. Наш мали сан: заједничка пекара мајке и кћерке.

У нашем завичајном месту Камзи постоји велика потреба за добрим пекарама. Због тога, једног дана, желимо да отворимо сопствену радњу. Ту бих могла да печем много различитих врста хлеба, које сам научила на курсу, док би Алтеа пекла колаче и торте. А мој муж је, захваљујући подршци ДИМАК саветника пронашао нов посао.

Стање: 01/2019

Овде описане могућности за саветовање и подршку нуде се у оквиру пројекта "Перспектива завичај".

Моја кћерка Алтеа и ја имамо наш мали сан: заједничку пекару у нашем завичајном месту Камзи!
Игрита Ковачи, Албанија