Zovem se Bilal. Nakon finansijske krize 2015. godine napustio sam Irak i otišao u Nemačku. Želeo sam da tamo pronađem bolji život. U Nemačku sam stigao nakon 12 dana putovanja bez pravog jela i smeštaja. Nadao sam se da ću tu naći rešenje mojih problema.  

Svakoga dana sam se, međutim, suočavao sa sve više teškoća. Bio sam razdvojen od moje porodice. Mojih prijatelja. Moje domovine i kulture. Početi u Nemačkoj bilo je teško na mnogo načina. Sve je bilo drugačije. Zbog toga sam se nakon dve godine odlučio za povratak.

U Nemačkoj sam, međutim, naučio jednu važnu stvar: poseban način pravljenja sendviča. Sa tim saznanjem sam otvorio mali restoran u Sulaimanijahu. „Nemački centar za rad, migraciju i reintegraciju“ (GMAC) mi je pružio podršku: Mogao sam da razvijem svoj posao i da mnoga nova jela budu u jelovniku. Uskoro je moj restoran postao poznatiji. Danas se veoma radujem mnogim zadovoljnim kupcima! Tajna mog uspeha je posvećenost poslu sa mnogo ljubavi i poverenja.

Na osnovu iskustava u Nemačkoj dosta sam naučio. Uprkos tome, želim da mlađim generacijama kažem sledeće: Razmislite dva puta o tome da li da napuštate svoju zemlju. U svakoj zemlji ima teškoća. Ali u svojoj domovini i u svojoj sopstvenoj kulturi znate kako da se izborite sa problemima. Ja na svoju domovinu u svakom slučaju sada gledam mnogo pozitivnije nego ranije!

Status: 02/2019

Ovde opisane mogućnosti za savetovanje i podršku nude se u okviru projekta "Perspektiva zavičaj".