Zdravo, ja sam Kaled. Potičem iz Tunisa i imam 34 godine. Moja porodica poseduje prodavnicu voća i povrća u kojoj sam dugo radio. Ali, moj veliki san je uvek bio da živim u Evropi. I konačno, 2008. godine sam stigao, tada sam imao 24 godine. Bio sam prvo godinu dana u Italiji. Zatim sam preko Francuske i Belgije doputovao u Nemačku.
Moje ime je Jasin i dolazim iz Maroka. Studirala sam islamologiju u Fesu, ali nisam mogla da pronađem posao nakon završetka studija. Onda sam, na sreću, učestvovala u obuci u okviru projekta „Podsticanje zapošljavanja mladih u seoskoj sredini (PEJ)“.
Zovem se Bilal. Nakon finansijske krize 2015. godine napustio sam Irak i otišao u Nemačku. Želeo sam da tamo pronađem bolji život. U Nemačku sam stigao nakon 12 dana putovanja bez pravog jela i smeštaja. Nadao sam se da ću tu naći rešenje mojih problema.
Moje ime je Džeri i dolazim iz Nigerije. Dobijena stipendija mi je 2014. godine omogućila da godinu dana studiram mašinstvo u Velikoj Britaniji. Međutim, nakon toga mi je bilo jasno: želim da se vratim u Nigeriju i da svoje znanje koristim u svojoj domovini.
Moje ime je Igrita i ja dolazim iz Albanije. U januaru 2016. godine sam se sa svojim mužem i svoje tri kćerke iselila u Nemačku. Šta smo hteli? Bolji život! Zapravo nam je išlo dobro: Moj muž je našao posao kao varilac, ja kao čistačica, a deca su išla u školu. Vrlo brzo su tamo naučila nemački. Nedostajali su nam, doduše, naša porodica, naši prijatelji i naša kultura u Albaniji. Zbog toga smo se u januaru 2017. godine vratili.
Zovem se Realf i imam 25 godina. Početkom 2018. godine došao sam u Nemačku, hteo sam da tamo sebi obezbedim egzistenciju. Posle pet meseci sam, međutim, shvatio da će to biti teško bez legalnog statusa. Zbog toga sam se vratio u moju domovinu Albaniju – tamo su se za mene otvorile potpuno nove mogućnosti. I to se dogodilo ovako:
Ja sam Kveku i živim u Gani. Nakon završetka univerzitetskog obrazovanja najpre sam razmišljao o tome da odem u inostranstvo. Onda sam, ipak, uz malo pomoći pronašao posao u Gani. Sada pravim mnoštvo planova za budućnost u mojoj domovini.
Zovem se Said i odrastao sam u regionu Fes u Maroku. Tamo sam izučio krojački zanat. Verovao sam da ću na nekom drugom mestu imati bolje šanse, pa sam 2015. godine otišao najpre u Tursku i Grčku. Potom sam došao u Nemačku. Tada sam imao 30 godina i nadao sam se da ću u Nemačkoj pronaći profesionalne mogućnosti.
Ja sam Beston, imam 32 godine i dolazim iz Erbila u Iraku. Oženjen sam i imam dvoje dece. U januaru 2018. godine svi zajedno smo otišli u Nemačku, jer je situacija u Iraku za nas bila vrlo teška. I u Nemačkoj nam, međutim, nije išlo dobro. Danas smo ponovo u Erbilu i ja imam novo zanimanje. Sada sam frizer.
Zovem se Agim i dolazim sa Kosova. Ranije sam radio u proizvodnji mermera, ali je to bilo slabo plaćeno. Sa tom platom nisam mogao da izdržavam svoju porodicu. Zbog toga sam 2015. godine sa svojom suprugom i troje dece otišao u Nemačku. Podneli smo zahtev za dobijanje azila.
Deutsch
English
Français
Shqip
کوردی
عربي
اردو
Indonesian
