Skip to main content
Meni

„Poverenje je naša najvažnija valuta“

Centralno savetovalište za povratnike Južne Bavarske (ZRB) pruža od 2004. godine podršku tražiocima azila, izbeglicama i državljanima trećih država, koji razmišljaju o dobrovoljnom povratku u svoju zemlju porekla. Stručna služba sa sedištem u Augsburgu nudi savetovanje na četiri bavarske lokacije. O tome, kako se može pripremiti uspešna reintegracija, govori Markus Fibiger, rukovodilac tima Centralnog savetovališta za povratnike Južne Bavarske u Karitas centru u Mildorfu.

Ein Mann mit weißem Hemd und einer auf den Kopf geschobenen Brille blickt in die Kamera.
Markus Fibiger je rukovodilac tima Centralnog savetovališta Južne Bavarske u Karitas centru Mildorf.

Gospodine Fibiger, koje teme Vaše klijentkinje i Vaši klijenti donose sa sobom na savetovanje za povratnike?
Мarkus Fibiger: Do nas dolaze ljudi koji hoće ili takođe moraju da se vrate u svoje zemlje porekla, zato što su dobili negativno rešenje. Otprilike je jedna trećina od njih već donela odluku – zato što je neko umro i oni u domovini moraju da preuzmu odgovornost za porodicu odnosno zato što se promenila politička situacija. Drugi nakon puno godina tolerisanog boravka više ne vide perspektivu i potrebna im je podrška kod organizacije njihovog povratka. Svaki pojedinačni slučaj je specifičan i mora da se posmatra individualno. Mi savetujemo nezavisno i objektivno, odvajamo vreme i razgovaramo o socijalnoj i zdravstvenoj, kao i o ekonomskoj situaciji i situaciji u pogledu pravnih propisa o boravku. Načelno nam je stalo do toga da pružimo orijentaciju i pokažemo opcije. To ne mora nužno da bude povratak.

Zwei Männer stehen sich auf einer Wiese gegenüber und begrüßen sich per Handschlag.
Markus Fibiger (desno) i jedan povratnik iz Senegala.

Kako ljude pripremate za reintegraciju u njihovim zemljama porekla?
Kod nas kao udruženja za socijalno staranje je u središtu čovek sa svojim ličnim problemima u teškoj situaciji. Savetovali smo na primer jednu neudatu majku sa Balkana sa troje delom bolesne dece. Ona bi se zbog svoje pravne situacije samo vrlo ograničeno mogla podsticati. Naš pogled je međutim bio uperen u dobrobit dece i tako smo za tu porodicu na licu mesta mogli da organizujemo socijalno i medicinsko zbrinjavanje. Saradnice i saradnici naših državnih savetovališta za povratnike su ne retko takođe još angažovani u drugim oblastima zadataka uprava za strance. Naša velika prednost je to što možemo da se isključivo koncentrišemo na savetovanje povratnika. Tako imamo vremena i potencijala da izgradimo i negujemo regionalne i međunarodne kontakte. Takođe sarađujemo sa društvom Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH i evropskim programom za povratak i reintegraciju ERRIN, kao i sa krugovima pomagača po počasnoj dužnosti ili lokalnim nevladinim organizacijama.

Zwei Männer sitzen sich gegenüber und blicken gemeinsam in Unterlagen.
Na savetodavnom razgovoru.

Šta je posebno bitno u razgovorima sa povratnicama i povratnicima?
Velik deo našeg rada usmeren je ka tome da se izgradi poverenje. Važno je da se potencijalnim povratnicama i povratnicima predoči to, da savetodavni razgovori za njih nemaju negativne posledice. Tako je na primer bilo sa jednim mladim Senegalcem, koji je u Nemačku došao sa nadom u posao. On je poticao iz jedne zemljoradničke porodice, jedva da je imao školsko obrazovanje i nije znao šta će se sa njim dalje događati u domovini. Kod te tačke se radilo o tome da se pronađe koji potencijal on ima. Napredovao je zahvaljujući biznis treningu od strane organizacije Social Impakt i razgovorima sa savetnicima Nemačko-senegalskog centra za poslove, migraciju i reintegraciju (CSAEM). On će ubuduće obrađivati zemlju zajedno sa svojom porodicom – krug pomagača je osim toga prikupio donacije i tako se postarao za dodatne nabavke, koje će on dobro moći da iskoristi za svoj novi početak.

Koju ulogu igra saradnja sa savetodavnim centrima GIZ-a u zemljama porekla?
Sigurnost stvara sama perspektiva da se i nakon povratka na licu mesta imaju direktne osobe za kontakt. Generalno osećamo veliku nesigurnost na strani povratnica i povratnika i takođe strah od toga da bi se njihovi planovi u vezi sa programima za podsticanje povratka na kraju ipak mogli ispostaviti kao prazna obećanja. Zbog toga je za njih važno da znaju da i u njihovim zemljama porekla postoje strukture koje će ih prihvatiti i ljudi koji će se i dalje o njima starati. Mi im takođe i dalje stojimo na raspolaganju i uključujemo se, ukoliko negde zaškripi.

Kako se konkretno odvija ovo internacionalno praćenje?
Mi u mnogim slučajevima već pre povratka uspostavljamo kontakt sa savetodavnim centrima na licu mesta i po mogućnosti ih uključujemo već kod pripremanja mera reintegracije. Prilikom razgovora uključujemo preko interneta savetnice i savetnike GIZ-a na licu mesta i razjašnjavamo, sa kojim namerama i potrebama dotično lice dolazi u zemlju. U mreži sa različitim akterima u obe zemlje se vrlo često može pokrenuti mnogo toga.

Mislite li tu na neki konkretan primer?
U slučaju jednog Nigerijanca, koji je obavezno hteo da napravi automobilsku radionicu, svi učesnici su napravili jedan zaista dobar paket. Čovek na početku četrdesetih godina života je bio nepismen i prethodnih je godina radio u radionicama bez stručnog obrazovanja i sertifikata.

On je u dogovoru sa mrežom na brzom kursu kod Stručnih centara Bavarske privrede za usavršavanje (bfz) preko pola godine opismenjavan, razvio je sa organizacijom Socijal Impakt biznis plan, poslat je na praksu i upoznao je najnovije stanje tehnike u radionici, sve do elektronske analize vozila. Krug pomagača je naposletku još započeo kampanju i nabavio dodatna finansijska sredstva za opremanje njegove radionice. Svi procesi su se skoro idealno tipski prožimali. Taj čovek je na sreću kod nas došao u nekom ranom trenutku, jer tako promišljena pripremna faza naravno iziskuje vreme.

Da li se isplatilo?
Apsolutno. On je danas umrežen sa jednim drugim povratnikom u svom regionu koji je kao varilac sa kovačkom radionicom postao privatnik i zapošljava dva radnika.  Čovek je sada veoma zadovoljan svojom situacijom, on se međutim zaista i puno trudio! To je naposletku uvek i pitanje ličnosti. Mi povratnicima i povratnicama otvaramo profesionalne perspektive – potrebna je međutim odgovarajuća motivacija i sopstvena inicijativa, da bi se ove ponude prihvatile i uspešno koristile.

Stanje: 07/2021.

Sigurnost stvara sama perspektiva da i nakon povratka na raspolaganju stoje osobe za direktan kontakt u zemlji porekla.
Markus Fiebiger

More blog posts