Разговори са могућим послодавцима, радионице о важним темама у вези са каријером и пре свега много охрабривања. Утисци са Сајма запошљавања у Гани 2021.
Шта је посебно битно у разговорима са повратницама и повратницима? Маркус Фибигер из Централног саветовалишта Јужне Баварске у Милдорфу о раду његовог тима.
Из туниског приобалног места Сфакса многи људи крећу на пут у Европу са надом у бољи живот. Саветник Оусема Бен Јоунес из Немачко-туниског центра за посао, миграцију и реинтеграцију (ЦТА) показује алтернативе за миграцију.
Време проведено у Немачкој представљало је добро искуство, али тамо нисам могао да радим. Након повратка у Сенегал водим шиваоницу и размишљам о томе да отворим радњу.
Нигхат Азиз је саветница у Пакистанско-немачком саветодавном центру за посредовање код налажење посла и реинтеграцију (ПГФРЦ) и тамо је централна контакт особа за жене и социјално запостављене људе. Она се заједно са партнерским организацијама Центра бави њиховим посебним потребама.
Помоћи женама у тешким ситуацијама и учинити их јакима: То је циљ организације за људска права Солводи (Solidarity with Women in Distress). Солводи као партнер Друштва за међународну сарадњу пружа подршку женама у Немачкој које размишљају о томе да се врате у своју земљу порекла.
Повратак са породицом: Улагање у образовање и школовање
Отац четири ћерке нада се бољој будућности за своју децу. Немачки информативни центар за миграцију, стручно образовање и каријеру (ДИМАК) прати породицу на њеном путу.
Самуел је напустио Гану у потрази за бољим животом у Европи. Након тешких година се сада вратио и жели да себи изгради нову егзистенцију у својој земљи порекла. Већ из Немачке је пажљиво планирао рад сопствене ткачнице.
Два пута сам из Гане кретала на пут у Европу, два пута сам се без успеха враћала. Захваљујући Ганско-немачком центру за послове, миграцију и реинтеграцију (ГГЦ) данас поново са оптимизмом гледам у будућност.
Мислио сам да ће се у Европи моји проблеми решити. Ипак нисам успео да стигнем до тамо. Сада живим у Сенегалу и добро ми је - захваљујући психолошко-социјалној подршци од стране „Куће наде“.
Сахар Али руководи новим Египатско-немачким центром за посао, миграцију и реинтеграцију (ЕГЦ), који је почетком новембра отворен у Каиру. У разговору прича о понудама Центра и зашто рачуна са великим интересовањем за то.
Информативни центар ДИМАК је у претходним годинама отвореношћу и веродостојношћу стекао велико поверење. То се сада показало као плодоносан приступ. Саветнице Халиса Дука и Дориса Лала причају о свом раду током кризе због короне.
Нови почетак са занатом у џепуNeustart mit einem Handwerk im Gepäck
Онај ко може да предочи практично стручно образовање у Немачкој, има у земљи порекла боље изгледе за посао. У Динслакену они који су заинтересовани за повратак због тога на пример вежбају рад маказама, апаратом за сушење косе и средством за бојење косе.
Тренинг Друштва за међународну сарадњу припрема младе жене и мушкарце за посао у хотелијерству и тако повећава њихове шансе приликом тражења посла - са успехом.
Давид Јо-Менсах Тете је директор Ганско-немачког центра за посао, миграцију и реинтеграцију (МИАК) у Акри. У кратком интервјуу прича о раду центра и о својој личној мотивацији.
Породица која се враћа из Немачке тражи школу за децу. Жене и мушкарци из једног села на југу Србије желе да знају како да пронађу посао. Тамара Вученовић пружа подршку њима и другима. Поглед у свакодневицу једне саветнице у Немачком информативном центру за миграцију, образовање и каријеру (ДИМАК) у Србији.
Штефан Гринбаум је један од око двадесет скаута за реинтеграцију Друштва за међународну сарадњу (ГИЦ) који су распоређени по скоро свим савезним покрајинама. Они раде као посредници између саветовалишта за повратак у Немачкој и у матичним земљама.
Планирање повратка у време пандемије коронавируса - питања и одговори
Повратак у земљу порекла је већ у нормалним околностима повезан са многим питањима. Пандемија коронавируса доноси са собом потпуно нове неизвесности. Овде ћете сазнати најважније о овој посебној ситуацији. Осам питања и одговора.
Здраво, ја сам Калед. Потичем из Туниса и имам 34 године. Моја породица поседује продавницу воћа и поврћа у којој сам дуго радио. Али, мој велики сан одувек је био да живим у Европи. И коначно, 2008. године сам стигао, тада сам имао 24 године. Био сам прво годину дана у Италији. Затим сам преко Француске и Белгије допутовао у Немачку.
Моје име је Јасин и долазим из Марока. Студирала сам исламологију у Фесу, али нисам могла да пронађем посао након завршетка студија. Онда сам, на срећу, учествовала у обуци у оквиру пројекта „Подстицање запошљавања младих у сеоској средини (ПЕЈ)“.
Зовем се Билал. Након финансијске кризе 2015. године напустио сам Ирак и отишао у Немачку. Желео сам тамо да пронађем бољи живот. У Немачку сам стигао након 12 дана путовања без правог јела и смештаја. Надао сам се да ћу ту наћи решење мојих проблема.
Моје име је Џери и долазим из Нигерије. Добијена стипендија ми је 2014. године омогућила да годину дана студирам машинство у Великој Британији. Међутим, након тога ми је било јасно: Желим да се вратим у Нигерију и да своје знање користим у својој домовини.
Моје име је Игрита и ја долазим из Албаније. У јануару 2016. године сам се са својим мужем и своје три кћерке иселила у Немачку. Шта смо хтели? Бољи живот! Заправо нам је ишло добро: Мој муж је нашао посао као варилац, ја као чистачица, а деца су ишла у школу. Врло брзо су тамо научила немачки. Недостајали су нам, додуше, наша породица, наши пријатељи и наша култура у Албанији. Због тога смо се у јануару 2017. године вратили.
Зовем се Реалф и имам 25 година. Почетком 2018. године дошао сам у Немачку, хтео сам да тамо себи обезбедим егзистенцију. После пет месеци сам, међутим, схватио да ће то бити тешко без легалног статуса. Због тога сам се вратио у моју домовину Албанију - тамо су се за мене отвориле потпуно нове могућности. И то се догодило овако:
Ја сам Квеку и живим у Гани. Након завршетка универзитетског образовања најпре сам размишљао о томе да одем у иностранство. Онда сам, ипак, уз мало помоћи пронашао посао у Гани. Сада правим мноштво планова за будућност у мојој домовини.
Зовем се Саид и одрастао сам у региону Фес у Мароку. Тамо сам изучио кројачки занат. Веровао сам да ћу на неком другом месту имати боље шансе, па сам 2015. године отишао најпре у Турску и Грчку. Потом сам дошао у Немачку. Тада сам имао 30 година и надао сам се да ћу у Немачкој пронаћи професионалне могућности.
Ја сам Бестон, имам 32 године и долазим из Ербила у Ираку. Ожењен сам и имам двоје деце. У јануару 2018. године сви заједно смо отишли у Немачку, јер је ситуација у Ираку за нас била врло тешка. И у Немачкој нам, међутим, није ишло добро. Данас смо поново у Ербилу и ја имам ново занимање. Сада сам фризер.
Зовем се Агим и долазим са Косова. Раније сам радио у производњи мермера, али је то било слабо плаћено. Са том платом нисам могао да издржавам своју породицу. Због тога сам 2015. године са својом супругом и троје деце отишао у Немачку. Поднели смо захтев за добијање азила.
Ја сам Дерик, имам 29 година и долазим из Гане. Студирао сам информатику, али у домовини нисам могао да пронађем посао. Као туриста сам 2014. године дошао у Немачку, остао сам и радио сам у једном ресторану. Мој живот, ипак, није био онакав као што сам га замишљао.
Зовем се На, имам 29 година и долазим из Гане. Раније сам радила као организатор догађаја. У Немачку сам отишла 2015. године, да бих започела мастер студије из области економије и међународних студија. Од самог почетка ми је, међутим, било јасно да ћу се након завршетка студија вратити. Хтела сам да помогнем у развоју моје земље. Истовремено, била сам несигурна како ћу тамо себи моћи да обезбедим будућност.
Цинтиа је заправо хтела да у Нигерији отвори сопствену модну радњу - онда је дошла пандемија ковида-19. Цинтиа сада шије маске за уста и нос: Јавна поруџбина јој и у кризи даје неку сигурност.
Тренинзи нису могући, излазак из земље такође није могућ - а у земљама порекла се тржишта рада налазе под притиском: Пројекат Newplacement International (NPI) је због тога у кризи изазваној короном постављен на нове основе. Четири одговора и питања.
Оснивање предузећа за интернет маркетинг даје му наду. Емилиано је након свог повратка из Немачке себи изградио нову будућност у Србији. Данас Емилијано планира да прошири посао и запосли неколико нових радника.
Зовем се Саша. Рођен сам у српском граду Крушевцу и тамо сам се поново вратио након неколико година у Немачкој, зато што сам у међувремену у Србији могао да покренем своје сопствено предузеће - онако како сам одувек замишљао. Имао сам међутим и подршку у томе. Ово је моја прича.
Зовем се Сафет и долазим из Србије. Након што сам у својој домовини дуго радио као неквалификовани зидар и молер, потражио сам своју срећу у Немачкој. Тамо је међутим било тешко пронаћи посао. Због тога сам размишљао о томе да се поново вратим у Србију. Онда су други одлучили уместо мене. Протеран сам од стране немачких органа.
Више Мање
Ова страница користи колачиће. Колачићи служе искључиво за техничку функционалност веб странице. Не меморишу се лични подаци.
Остале информације наћи ћете у напоменама о заштити података. Молимо Вас да имате у виду следеће: Уколико се не сагласите са коришћењем колачића, неће Вам стајати на располагању важне функције веб странице.