Jasmina i Milica žive sa svojim porodicama u Arilju, „glavnom gradu malina“ u Srbiji. Mnogi ljudi ovde sa voćem zarađuju za život. I ove dve žene su počele sa uzgojem malina.

Posle prvih početaka su neuspesi zbog suše ugrozili njihove prinose. Ali umesto da se predaju, one su zajedno koristile pomoć od Nemačkog informativnog centra za migracije, stručno obrazovanje i karijeru (DIMAK) i partnerske organizacije HELP. Na taj način su svoje firme mogle da postave na bolju osnovu. Sada optimistički gledaju u budućnost.

Sledeći korak je zadruga

Dve žene su u aprilu 2021. predale zahtev za pomoć u centru DIMAK. Centar je pomagao Jasmini i Milicu na primer kroz osposobljavanje za pokretanje preduzetništva i lično savetovanje. Obe žene su izradile poslovne planove za svoja voćarska gazdinstva. Preko organizacije HELP su primile neke uređaje za poljoprivredu, kao što su mašina za prskanje i freza.

Dve porodice su svoja preduzeća u međuvremenu službeno prijavile i sada žele da osnuju zadrugu. „To nas kvalifikuje za primanje više pomoći, na primer za kancelariju i možda za frižider za maline. Trenutno pregovaramo sa nekoliko drugih proizvođača“, pričaju nam.

Samostalnost znači mnogo rada

Obe žene su u međuvremenu mnogo investirale i digle kredite, da bi svoje površine za uzgoj povećale i kupile nove sadnice. Milica i njen muž Zlatko sada obrađuju 6000 kvadratnih metara, a Jasmininaporodica 5000.

2022. ni jedna od ove dve porodice ne može da računa sa značajnom berbom od novih sadnica, jer traje dve do tri godine, dok nove biljke malina ne daju veći urod voća. Potrebna je pažljiva nega, koja počinje u Februaru i traje sve do jeseni.

„A mi imamo još toliko puno posla i investicija. Na primer moramo da navodnjavamo delove voćnjaka“, priča Jasmina. Maline su osetljivo voće. Prošle godine su na starim površinama zbog suše imali puno manji prinos nego što je uobičajeno. U dobroj sezoni površina od 100 kvadratnih metara daje prinos od 200 do 250 kila malina. „Ali mi smo obrali samo između 5 i 10 kila. To je bilo grozno“, priča Milica. „Zbog toga je tako važno da obezbedimo navodnjavanje“, dodaje Jasmina.

Zajednička obrada površina

Trenutno porodice rade zajedno. „U nekim danima, kada smo posle napornog rada od ranog jutra do večeri sasvim iscrpljeni, sedimo zajedno i pitamo se, zbog čega mi to sve radimo. Kada sumnjamo, jedni druge hrabrimo – za dve godine će život postati bolji“, govori Jasmina. „Otplatićemo dugove i početi da živimo boljim životom.“

Jasmina: Od Kosova preko zapadne Evrope do Srbije

Ovaj cilj 37-godišnja Jasmina ne želi da izgubi iz vida. Ona je zajedno sa svojom porodicom isterana sa Kosova. Prvo su svi zajedno živeli u zapadnoj Evropi. Ali kada je njen muž Nenad 2016. godine morao da se vrati, Jasmina je sa svojom bebom pošla za njim u Srbiju. „Izgubila sam oca, kada sam još bila mlada. Nikako nisam htela da moje dete odrasta bez oca“, priča ona. Uz pomoć srpskog komesarijata za izbeglice su dobili staru kuću na obodu Arilja, koju renoviraju.

„Radim od svoje 14. godine, i još nikada nisam odbila ni jedan posao. Radila sam u pekari i u prodavnicama“, govori Jasmina. „Život je bio težak za mene.“ Sada sve nade u bolju budućnost polaže u voćarstvo.

Milica: Sve je uloženo u maline

Tako prolazi i 30-godišnja Milica, koja potiče iz Arilja. Ona ima četvoro dece, a maline su dugo bile samo sporedan izvora prihoda. Porodica je zapravo vodila malu šivaonicu i radila za fabriku tekstila, što je druga važna privredna grana na jugozapadu Srbije. Ali 2020. godine je jedna poplava oštetila kuću ove porodice. „Sve mašine su uništene. Sada samo još postoje maline“, govori Milica i gleda preko polja.

07/2022