Kako Milica nakon maloletničkog zatvora kreće u novi život
Milicin početak života je bio vrlo težak. Mlada Srpkinja je uz podršku DIMAK-a mogla da se obrazuje i da kroz psihološko socijalne ponude krene novim putem. Ona u međuvremenu savetuje decu i mlade u teškim životnim situacijama. Takođe piše pesme o svojim iskustvima i osećanjima. Ovde ona izveštava o svom impresivnom preokretu.
Već dva puta sam se vratio iz Nemačke u Srbiju. Zahvaljujući organizaciji DIMAK sada sam konačno pronašao perspektivu u Srbiji. Mojoj porodici i meni sada je puno bolje, premda nije lako.
Albert je bio dete sa ulice. Sa mnogo upornosti i uz podršku Centra za integraciju mladih je pohađao školu, pronašao stan, a sada radi u ugostiteljstvu i ima planove za svoju ćerku.
Bolji život za sebe i svoje porodice, sa tim ciljem su Jasmina i Milica kao voćarice u Srbiji krenule u samostalno poslovanje. Nemački informativni centar za migracije, stručno obrazovanje i karijeru (DIMAK) podržava ove dve žene.
Ivana Ristićević savetuje ljude iz lokalnog stanovništva i povratnike iz svih grupa populacije u Nemačkom informativnom centru za migraciju, stručno obrazovanje i karijeru (DIMAK) u Beogradu.
Gde mogu da nađem posao? To pitanje je važno za mnoge u regionu oko mesta Vladičin Han. Jedan od njih je sezonski radnik Dejan. On je uz pomoć Nemačkog informativnog centra za migraciju, obrazovanje i karijeru (DIMAK) pronašao sopstveni put.
Ko osnuje start-up preduzeće, mora da obrati pažnju na razne stvari i da savlada razne prepreke. U Srbiji mlada preduzeća u tome podržavaju Nemački informativni centri za migraciju, stručno obrazovanje i karijeru (DIMAK) i partnerske organizacije DIMAK-a.
Samozapošljavanje u Srbiji: Terapeutkinja Jelena otvara svoju sopstvenu ordinaciju
Moje ime je Jelena. Imam 36 godina i imam dva sina. Jedan od njih ima autizam. Mnogo godina sam mu sama sama pomagala i podsticala ga. Pritom sam shvatila da mogu pomoći i drugima.
Uz pomoć sam 2019. godine otvorio svoju ordinaciju za fizioterapiju u Srbiji. Srećan sam. I u sopstvenoj zemlji je moguće realizovati svoje životne planove.
Virtuelni sajmovi zapošljavanja – format za budućnost
Budućeg poslodavca upoznati online – to omogućavaju virtuelni sajmovi zapošljavanja. I Nemački informativni centri za migraciju, stručno obrazovanje i karijeru (DIMAK) u Srbiji i Albaniji koriste taj format. Marija Branković iz organizacije DIMAK Srbija i Earli Shima iz organizacije DIMAK Albanija govore u duplom intervjuu o svojim iskustvima sa virtuelnim sajmovima zapošljavanja i o izazovima i šansama ovog koncepta.
Razgovori sa mogućim poslodavcima, radionice o važnim temama u vezi sa karijerom i pre svega mnogo ohrabrivanja. Utisci sa Sajma zapošljavanja u Gani 2021.
Šta je posebno bitno u razgovorima sa povratnicama i povratnicima? Markus Fibiger iz Centralnog savetovališta Južne Bavarske u Mildorfu o radu njegovog tima.
Iz tuniskog priobalnog mesta Sfaksa mnogi ljudi kreću na put u Evropu sa nadom u bolji život. Savetnik Ousema iz Nemačko-tuniskog centra za posao, migraciju i reintegraciju (CTA) pokazuje alternative za migraciju.
Nighat Aziz je savetnica u Pakistansko-nemačkom savetodavnom centru za posredovanje kod nalaženja posla i reintegraciju (PGFRC) i tamo je centralna kontakt osoba za žene i socijalno zapostavljene ljude. Ona se zajedno sa partnerskim organizacijama Centra bavi njihovim posebnim potrebama.
Pomoći ženama u teškim situacijama i učiniti ih jakima: To je cilj organizacije za ljudska prava Solvodi (Solidarity with Women in Distress). Solvodi kao partner Društva za međunarodnu saradnju pruža podršku ženama u Nemačkoj koje razmišljaju o tome da se vrate u svoju zemlju porekla.
Povratak sa porodicom: Ulaganje u obrazovanje i školovanje
Otac četiri ćerke nada se boljoj budućnosti za svoju decu. Nemački informativni centar za migraciju, stručno obrazovanje i karijeru (DIMAK) prati porodicu na njenom putu.
Samuel je napustio Ganu u potrazi za boljim životom u Evropi. Nakon teških godina se sada vratio i želi da sebi izgradi novu egzistenciju u svojoj zemlji porekla. Već iz Nemačke je pažljivo planirao rad sopstvene tkačnice.
Dva puta sam iz Gane kretala na put u Evropu, dva puta sam se bez uspeha vraćala. Zahvaljujući Gansko-nemačkom centru za poslove, migraciju i reintegraciju (GGC) danas ponovo sa optimizmom gledam u budućnost.
Informativni centar DIMAK je u prethodnim godinama otvorenošću i verodostojnošću stekao veliko poverenje. To se pokazalo kao plodonosan pristup. Savetnice Halisa Duka i Dorisa Lala pričaju o svom radu tokom krize zbog korone.
Onaj ko može da predoči praktično stručno obrazovanje u Nemačkoj, ima u zemlji porekla bolje izglede za posao. U Dinslakenu oni koji su zainteresovani za povratak zbog toga na primer vežbaju rad makazama, aparatom za sušenje kose i sredstvom za bojenje kose.
Trening Društva za međunarodnu saradnju priprema mlade žene i muškarce za posao u hotelijerstvu i tako povećava njihove šanse prilikom traženja posla – sa uspehom.
David Jo-Mensah Tete je direktor Gansko-nemačkog centra za posao, migraciju i reintegraciju (MIAK) u Akri. U kratkom intervjuu priča o radu centra i o svojoj ličnoj motivaciji.
Porodica koja se vraća iz Nemačke traži školu za decu. Žene i muškarci iz jednog sela na jugu Srbije žele da znaju kako da pronađu posao. Tamara Vučenović pruža podršku njima i drugima. Pogled u svakodnevicu jedne savetnice u Nemačkom informativnom centru za migraciju, obrazovanje i karijeru (DIMAK) u Srbiji.
Štefan Grinbaum je jedan od oko dvadeset skauta za reintegraciju Društva za međunarodnu saradnju (GIC), koji su raspoređeni po skoro svim saveznim pokrajinama. Oni rade kao posrednici između savetovališta za povratak u Nemačkoj i u matičnim zemljama.
Planiranje povratka u vreme pandemije koronavirusa – pitanja i odgovori
pitanjima. Pandemija koronavirusa donosi sa sobom potpuno nove neizvesnosti. Ovde ćete saznati najvažnije o ovoj posebnoj situaciji. Osam pitanja i odgovora.
Zdravo, ja sam Kaled. Potičem iz Tunisa i imam 34 godine. Moja porodica poseduje prodavnicu voća i povrća u kojoj sam dugo radio. Ali, moj veliki san je uvek bio da živim u Evropi. I konačno, 2008. godine sam stigao, tada sam imao 24 godine. Bio sam prvo godinu dana u Italiji. Zatim sam preko Francuske i Belgije doputovao u Nemačku.
Moje ime je Jasin i dolazim iz Maroka. Studirala sam islamologiju u Fesu, ali nisam mogla da pronađem posao nakon završetka studija. Onda sam, na sreću, učestvovala u obuci u okviru projekta „Podsticanje zapošljavanja mladih u seoskoj sredini (PEJ)“.
Zovem se Bilal. Nakon finansijske krize 2015. godine napustio sam Irak i otišao u Nemačku. Želeo sam da tamo pronađem bolji život. U Nemačku sam stigao nakon 12 dana putovanja bez pravog jela i smeštaja. Nadao sam se da ću tu naći rešenje mojih problema.
Moje ime je Džeri i dolazim iz Nigerije. Dobijena stipendija mi je 2014. godine omogućila da godinu dana studiram mašinstvo u Velikoj Britaniji. Međutim, nakon toga mi je bilo jasno: želim da se vratim u Nigeriju i da svoje znanje koristim u svojoj domovini.
Moje ime je Igrita i ja dolazim iz Albanije. U januaru 2016. godine sam se sa svojim mužem i svoje tri kćerke iselila u Nemačku. Šta smo hteli? Bolji život! Zapravo nam je išlo dobro: Moj muž je našao posao kao varilac, ja kao čistačica, a deca su išla u školu. Vrlo brzo su tamo naučila nemački. Nedostajali su nam, doduše, naša porodica, naši prijatelji i naša kultura u Albaniji. Zbog toga smo se u januaru 2017. godine vratili.
Zovem se Realf i imam 25 godina. Početkom 2018. godine došao sam u Nemačku, hteo sam da tamo sebi obezbedim egzistenciju. Posle pet meseci sam, međutim, shvatio da će to biti teško bez legalnog statusa. Zbog toga sam se vratio u moju domovinu Albaniju – tamo su se za mene otvorile potpuno nove mogućnosti. I to se dogodilo ovako:
Ja sam Kveku i živim u Gani. Nakon završetka univerzitetskog obrazovanja najpre sam razmišljao o tome da odem u inostranstvo. Onda sam, ipak, uz malo pomoći pronašao posao u Gani. Sada pravim mnoštvo planova za budućnost u mojoj domovini.
Zovem se Said i odrastao sam u regionu Fes u Maroku. Tamo sam izučio krojački zanat. Verovao sam da ću na nekom drugom mestu imati bolje šanse, pa sam 2015. godine otišao najpre u Tursku i Grčku. Potom sam došao u Nemačku. Tada sam imao 30 godina i nadao sam se da ću u Nemačkoj pronaći profesionalne mogućnosti.
Ja sam Beston, imam 32 godine i dolazim iz Erbila u Iraku. Oženjen sam i imam dvoje dece. U januaru 2018. godine svi zajedno smo otišli u Nemačku, jer je situacija u Iraku za nas bila vrlo teška. I u Nemačkoj nam, međutim, nije išlo dobro. Danas smo ponovo u Erbilu i ja imam novo zanimanje. Sada sam frizer.
Zovem se Agim i dolazim sa Kosova. Ranije sam radio u proizvodnji mermera, ali je to bilo slabo plaćeno. Sa tom platom nisam mogao da izdržavam svoju porodicu. Zbog toga sam 2015. godine sa svojom suprugom i troje dece otišao u Nemačku. Podneli smo zahtev za dobijanje azila.
Ja sam Derik, imam 29 godina i dolazim iz Gane. Studirao sam informatiku, ali u domovini nisam mogao da pronađem posao. Kao turista sam 2014. godine došao u Nemačku, ostao sam i radio sam u jednom restoranu. Moj život, ipak, nije bio onakav kao što sam ga zamišljao.
Zovem se Na, imam 29 godina i dolazim iz Gane. Ranije sam radila kao organizator događaja. U Nemačku sam otišla 2015. godine, da bih započela master studije iz oblasti ekonomije i međunarodnih studija. Od samog početka mi je, međutim, bilo jasno da ću se nakon završetka studija vratiti. Htela sam da pomognem u razvoju moje zemlje. Istovremeno, bila sam nesigurna kako ću tamo sebi moći da obezbedim budućnost.
Cintia je zapravo htela da u Nigeriji otvori sopstvenu modnu radnju – onda je došla pandemija kovida-19. Cintia sada šije maske za usta i nos: Javna porudžbina joj i u krizi daje neku sigurnost.
Uključivanje u tržište rada, ali na drugačiji način
Treninzi nisu mogući, izlazak iz zemlje takođe nije moguć – a u zemljama porekla se tržišta rada nalaze pod pritiskom: Projekat Newplacement International (NPI) je zbog toga u krizi izazvanoj koronom postavljen na nove osnove. Četiri odgovora i pitanja.
Zovem se Saša. Rođen sam u srpskom gradu Kruševcu i tamo sam se ponovo vratio nakon nekoliko godina u Nemačkoj, zato što sam u međuvremenu u Srbiji mogao da pokrenem svoje sopstveno preduzeće - onako kako sam oduvek zamišljao. Imao sam međutim i podršku u tome. Ovo je moja priča.
Zovem se Safet i dolazim iz Srbije. Nakon što sam u svojoj domovini dugo radio kao nekvalifikovani zidar i moler, potražio sam svoju sreću u Nemačkoj. Tamo je međutim bilo teško pronaći posao. Zbog toga sam razmišljao o tome da se ponovo vratim u Srbiju. Onda su drugi odlučili umesto mene. Proteran sam od strane nemačkih organa.
Deutsch
English
Français
Српски
Shqip
کوردی
عربي
اردو
